Prostranstva

Noć  će biti moja

I moja,

Bar još jednom,

U obliku  oka

I boka

Na nevinom

Nepoverljivom

Telu.

(Istoriju u

Kiši što pljušti

Mrak bojama

Krije

U dodiru  vrelom.)

A ti! Da, baš ti!

Ne govori  ni meni

Ni meni u meni.

Ćuti.

Jer istinu vidim,

Čujem,

Namirišem,

samo

Utišanim čulom

Koje stvarnost sluti

U praznoj reči

Beloj.